Пријем поводом Дана државности у Плавом дворцу
Плави дворац, Цетиње

Резиденција Предсједника Црне Горе

Плави дворац на Цетињу, саграђен 1895. године као двор пријестолонасљедника Данила Петровића Његоша, данас је Резиденција предсједника Црне Горе. У њему се одржавају церемоније предаје акредитива амбасадора, билатерални сусрети и други протоколарни догађаји, али и сусрети Предсједника са грађанима, ученицима и студентима.

Здање које је током више од једног вијека било двор, гимназија, умјетничка галерија и музеј данас је симбол континуитета црногорске државности и простор отворен за све који желе да упознају његову историју.

Књаз Никола са свадбеном поворком испред Дворца – НМЦГ

Настанак дворца

1894–1895.

Плави дворац, у којем се данас налази Резиденција предсједника Црне Горе, саграђен је 1895. године као двор престолонасљедника Данила, најстаријег сина књаза, а потом краља Николе. Као глава владарске породице Петровић Његош, Никола је на Цетињу подигао више дворова за себе и своју породицу, а међу њима се посебно истицао управо Плави дворац.

Градња је почела 5. априла 1894. године. Тим поводом је књаз Никола, који је био и пјесник, написао стихове уклесане у камен темељац дворца:

„Сретан ови дворчић био За Данила мога сина Господ нек му благи пошље Свој благослов са висина.“

На изградњи Новог двора, како је тада називан, радили су архитекти из Италије и најбољи домаћи мајстори. Њихова имена нијесу сачувана, али је познато да је радове надзирао црногорски инжењер Марко Ђукановић.

Предња фасада Дворца Престолонасљедника – НМЦГ

Архитектура

Дворац је квадратне основе, са приземљем, спратом и мансардом. Препознатљиву плаву фасаду красе црвени стубови са коринтским капителима, а у средишту предње фасаде налази се балкон. Архитектонска рјешења, нарочито спољашње степениште, подсјећају на Двор краља Николе.

Посебна пажња посвећена је уређењу дворишта, у којем су се налазили тениски терен и базен, такозвано „језерце“, што свједочи о модерном начину живота династије на прелазу вјекова.

Приземље је служило за пријем гостију и смјештај послуге. Спрат је био полуприватног карактера, са спаваћим собама и приватним салонима, али и са великим салоном за окупљања високих домаћих и страних званица. Поткровље је коришћено као остава.

Књагиња Милица за писаћим столом – НМЦГ

Живот у дворцу

Ентеријер дворца уредила је принцеза Милица Јута, супруга престолонасљедника Данила. Њемачка племкиња донијела је на Цетиње европске трендове, како у уређењу дома тако и у начину живота. Салоне су, поред ручно израђеног намјештаја, красили портрети чланова династије Петровић Његош. Дворац је 1910. године био међу првим зградама у Црној Гори које су добиле електричну енергију.

Дворац под снијегом – НМЦГ

Кроз XX вијек

Током XX вијека Плави дворац је мијењао намјену. У периоду Краљевине Југославије, па све до 1947. године, у њему је радила Цетињска гимназија. Од 1950. године био је дом Умјетничке галерије Црне Горе, а од 1971. године Музеја народноослободилачке борбе. Током деведесетих година простор дворца коришћен је за потребе Цетињског бијенала.

Пријем поводом Дана државности

Ново „старо“ рухо

Након адаптације 2006. године, послије нешто више од једног вијека, Плави дворац је поново добио резиденцијални карактер. Данас је Резиденција предсједника Црне Горе и мјесто протоколарних активности шефа државе.

Плави дворац није само архитектонско здање, већ и снажан симбол државног континуитета. Од времена династије Петровић Његош до данас, кроз своју резиденцијалну и протоколарну функцију, он свједочи о трајању и развоју црногорске државности.

Зидове Плавог дворца красе врхунска остварења неких од најзначајнијих црногорских сликара 20. вијека, међу којима се посебно истичу радови Петра Лубарде, Мила Милуновића, Бранка Филиповића Фила, Александра Пријића, Гојка Беркуљана, Михаила Вукотића и Милоша Вушковића. Ова богата умјетничка поставка, усклађена са збирком протоколарних поклона, претвара резиденцију у живу галерију која достојанствено свједочи о културном и државном идентитету Црне Горе.

Лорем Ипсум ис симплy думмy теxт оф тхе принтин

Хелло wорлд неqуе порро qуисqуам

Лорем Ипсум ис симплy думмy теxт оф тхе принтинг анд тyпесеттинг индустрy. Лорем Ипсум хас беен тхе индустрy'с стандард думмy теxт евер синце 1966, wхен десигнерс ат Летрасет анд Јамес Мослеy, тхе либрариан ат Ст Бриде Принтинг Либрарy ин Лондон, тоок а 1914 Цицеро транслатион анд сцрамблед ит то маке думмy теxт фор Летрасет'с Бодy Тyпе схеетс. Ит хас сурвивед нот онлy манy децадес, бут алсо тхе леап инто елецтрониц тyпесеттинг, ремаининг ессентиаллy унцхангед. Ит wас популарисед тханкс то тхесе схеетс анд море рецентлy wитх десктоп публисхинг софтwаре лике Алдус ПагеМакер анд Мицрософт Wорд инцлудинг версионс оф Лорем Ипсум. т ис а лонг естаблисхед фацт тхат а реадер wилл бе дистрацтед бy тхе реадабле цонтент оф а паге wхен лоокинг ат итс лаyоут. Тхе поинт оф усинг Лорем Ипсум ис тхат ит хас а море-ор-лесс нормал дистрибутион оф леттерс, ас оппосед то усинг 'Цонтент хере, цонтент хере', макинг ит лоок лике реадабле Енглисх. Манy десктоп публисхинг пацкагес анд wеб паге едиторс ноw усе Лорем Ипсум ас тхеир дефаулт модел теxт, анд а сеарцх фор 'лорем ипсум' wилл унцовер манy wеб ситес стилл ин тхеир инфанцy. Вариоус версионс хаве еволвед овер тхе yеарс, сометимес бy аццидент, сометимес он пурпосе (ињецтед хумоур анд тхе лике).

Архивске фотографије уступио Народни музеј Црне Горе.